Stefan Unić izumeo “personalizovani orgonit” koji ima mogućnost da zaštiti životnu sredinu
Stefan Unić iz Stopanje se već nekoliko godina bori sa podmuklom i strašnom bolesti, hipertenzijom, isprobava sve moguće terapije koje bi mu doneli ozdravljenje, muči se sa povišenim krvnim pritiskom, ali ne posustaje i ne želi da se preda. Njegov oslonac i podrška je porodica, a sada je jednu od važnih uloga preuzela i njegova sestra, koja nesebično pomaže svom bratu.
On je student druge godine Akademije Strukovnih Studija Šumadije sa odsekom u Trsteniku i jedva da je dostigao punoletstvo, a već je postao vlasnik nekoliko veoma značajnih i prestižnih nagrada i pronalaska. Sva prestižna priznanja poput Sertifikata, Oktobarske nagrade, priznanja za počasnog gosta su dodeljena ovom dvadesetdvogodišnjaku za njegov izum „Personalizovani orgonit“, koji ima mogućnost da zaštiti životnu sredinu.
Stefan je od malih nogu pokazao svoju ljubav ka nauci i istraživanju. Sa samo tri i po godine je naučio da čita i od tada je razvio veliko interesovanje za knjige. Kao i svako dete mnogim pitanjima je umarao svoje roditelje, ali i, kako sam kaže u šali, terao je goste od kuće. Motivaciju za učenje pronašao je među svojim vrnjacima sličnim njemu. Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“, je završio u rodnom mestu Stopanja. Iako je njegovo obrazovanje usmereneo na mašinstvo, izum po kome se ovaj student proslavio je iz polja ekologije. Kako je došao na ideju da stvori „Personalizovani orgonit“, ali i o njegovim planovima razgovaramo sa Stefanom.
Kako ste došli na ideju da stvorite „Personalizovani orgonit“?
-Sasvim slučajno sam došao na ideju za ovaj izum. Mentorka mi je predložila da se prijavim na jedno takmičenje u Kruševcu. Meni se to dopalo što sam video i pročitao na njihovom sajtu i rešio sam da je poslušam. Kada sam prošao u uži krug, bio sam presrećan nisam se ni nadao pobedi na tom takmičenju. Na takmičenju sam upoznao mnogo dobrih, talentovanih ljudi otvorenih za razmišljanje i diskusiju. I dan danas se čujem sa njima i družim putem društvenih mreža.
Sa kavim ste se sve problemima susretali prilikom razvijanja ovog i drugih projekata?
-Bilo je puno prepreka, problema i nesuglasica, ali vrednim radom, upornošću i željom sve se lako prebrodi. Mnogo je stvari koje bih voleo da zaboravim i nekako je taj spisak sve duži.
Na kom principu bi radio vaš izum?
-“Personalizovani orgonit” je uređaj koji ste postavlja u blizini izvora zračenja i na taj način za 50% neutralizuje zračenje kojima smo izloženi u tom trenutku. Koristi se i za čišćenje vazduha i atmosphere i za zaštitu životne sredine. Ovaj uređaj je budućnost i naći će se na spisku deset najtraženijih proizvoda sveta do 2025. Godine.
Mladi inovator se već četri godine bori sa hipertenzijom i o tome javno priča. Iako su lekari davali loše prognoze, on je bio uporan i prešao na zdraviji način života kako bih što pre pobedio ovu bolest.
Na pitanje da li ima leka za Hipertenziju Stefan kaže:
-Pozitivne misli, smeh i ljubav. Važno je intenzivno živeti, radovati se svakom danu i raditi stvari koje vas ispunjavaju. Ja se doteram, obučem najlepše odelo koje imam i to mi digne serotonin kada mi je najteže. Kupao sam se u moru pod terapijom, ljudi su se krstili, ali kako da odolim kada ne znam koliko još vremena imam. Nikada se nisam borio protiv bolesti, već za život.
Po čemu ćete pamtiti te nedelje i taj period vašeg života?
–Bio je to nesvakidašnji period, ispunjen i odmorom i brigom – kako za članove porodice, tako i za ljude sa kojima radiš i sve koji su ti dragi. Bila je to situacija latentnog stresa. Emocije su bile pomešane, tako da je koji kilogram viška samo nebitna posledica.
Pomenuli ste stres i zabrinutost za drage ljude, za vaš život. Da li ste zabrinuti i ovih dana zbog ove epidemiološke situacije?
–Naravno, mislim da se ljudi u Srbiji ponašaju neodgovorno, da su sve sportske manifestacije bile nepotrebne, da se ljudi podsmevaju onima koji i dalje nose maske, ne shvatajući da se neki drugi ljudi zbog korone bore za život. Ta vrsta neodgovornosti i nezrelosti našeg društva je nešto zbog čega ćemo platiti cenu. Mi i sada ne možemo da uđemo u zgradu fakulteta bez maske, a rad od kuće je i dalje na snazi gde god je to moguće. Dakle, da umemo da cenimo druge, bili bismo pažljiviji.
Kako uspevate da rasporedite svoje obaveze i čime se bavite u slobodno vreme?
–Imam dosta slobodnog vremena, delom zbog toga što mi je nauka na neki način hobi,više nego obaveza. U školi mi često izlaze u susret, kao i čitavom razredu što se tiče nekih društvenih predmeta, jer se vidi da smo očigledno svi orijentisani ka prirodnim naukama. Slobodno vreme volim da koristim igrajući neki sport, obožavam da gledam tenis, volim da pišem pesme, a i komponujem muziku. Ne razlikujem se mnogo od svojih vršnjaka. Vladaju stereotipi da ako si nečemu posvećen nemaš vremena ni za šta drugo. To je dosta pogrešno, imam vremena za društvo, devojku i za sve aspekte svog života van akademskog.
Kada završite studije, čime bi ste želeli da se bavite? Koji su vaši planovi za budućnost?
–Voleo bih da radim nešto što volim, što je kreativno. Takođe, da ne moram da brinem da li ću imati za neke osnovne stvari i da li ću moći da priuštim svojoj deci i porodici ono što im je neophodno.
Obzirom da ste stalno u medijima. Da li ste nekada čitali komentare o sebi?
–Ne obraćam pažnju na to, apsolutno. Imam dovoljno medijskog iskustva da ne moram da brinem o svakome ko nešto smatra, misli i veruje da je njegov stav naročito bitan.
U kom periodu života ste se osećali najmoćnije?
–Što bolje poznajete svet, sve se manje osećate moćnim. Svesni ste koje granice vi pomerate, ali uviđate koliko je još mnogo prostora izvan njega.
Vaši intervju se mnogo razlikuju od drugih. Zašto toliko pričate o vašem životu I spajate vaš rad I vaš život?
-Ja ne bih da vam odgovorim na to pitanje. Vreme će pokazati, ali ja uvek spajam svoj rad i svoj život, želeći drugima da pomognem da spoznaju svoj.
A koliko umete da se smejete onako iskreno? Na TV-u ste uvek jako ozbiljni.
-To je zahtev poziva. Formati emisija u kojima gostujem su takvi, teme su vrlo ozbiljne. Inače, najviše cenim duhovite ljude i volim da budem u njihovom društvu, to je posebna vrsta talenta. Kad neki čovek uđe u prostoriju pa vam osvetli celu prostoriju pa vam je lepo da budete tu, inspiriše vas na razgovor, na humor, na smeh, na bilo šta. Veoma cenim takve ljude i mogu reći da ih je malo.
I za sami kraj ovog intervjua. Šta bi ste poručili mladim ljudima?
-Na to pitanje dajem uvek samo jedan jedini odgovor. VERUJTE U SEBE I BUDITE UPORNI U ONOME ŠTO ŽELITE!
Moram još samo da vas pitam. Koja je vaša formula za uspeh?
-Energija, upornost, zdrave ambicije i prirodne predispozicije.