Dositejevo pero za knjigu Olimpijski san
Knjiga Olimpijski san Silvije Otašević, objavljena uz podršku Olimpijskog komiteta Srbije, namijenjena je tinejdžerima koji sanjaju velike snove, ne samo u sportu već i u nauci, umetnosti, drugarstvu, ljubavi…, a najveći žiri, sastavljen od stotinu osnovaca proglasio je za najbolju za stariji uzrast i krajem prošle godine dodelio joj 20. Dositejvo pero.
Olimpijski san nije samo priča o odlasku u Japan 2020. već govori i o toleranciji, potrebi da se zaštite slabiji, o generacijskom prijateljstvu, školi za supertalente, nevolji zbog uvodjenja školskih kecelja, …ali i jednom Marku koji ima najčvršći zagrljaj i crne oči kao junaci japanskih manga stripova.
Inspirisana pričom roditelja Majkla Felpsa i razlozima zašto su Majkla upisali baš na plivanje, napisana je u nameri da svakom detetu šapne da na stvari gleda drugačijim očima, da svoje „mane“ vidi kao tajno oružje a ne kao prepreku.
Olimpijski san objavila je Pcelica uz podršku Olimpijskog komiteta a reči ohrabrenja, namenjene deci da ne odustaju od svojih ciljeva, napisali su sportisti kojima se nekda divila cela nacija. Knjigu su podržali i plivači Nadja Higl i Milorad Čavic, kao i oni kojima se san glavne junakinje ispunio, Davor Štefanek, Tijana Bogdanović …
Iz nje čitaoci mogu da saznaju o idolu glavne junakinje – Misli Frenklin tinejdžerki koja je na OI u Londonu napravila istorjski uspeh, osvojivži četiri zlatne medalje, desetostrukom svetskom rekorderu Savarsu Karapetjanu, koji je karijeru žrtvovao da bi spasio ljude sa dna jezera, ali i klizačici Tonji Harding kojoj je uspeh bio važniji od bilo čega. Knjiga donosi i priču o En Makosinski koja je sa 15 godina napravila lampu za decu koja žive u najsiromašnijim delovima sveta, a zbog koje je uvržtena medju 100 žena koje su promenile svet.
Silvijinu prvu knjigu ‘Plukrini musketari” deca su takodje izabrala za najbolju i dodelila joj Dositejevo pero. Napisala je i Gradic pufnastog sunca, u želji da najmladjima pomogne da se ne plaše mraka.
Dobtinica je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice.
O dobitnicima 20. jubilarnog “Dositejevog pera” odlučivao je stočlani dečji žiri pred kojim je bilo 47 naslova prispelih na konkurs Dečje kritike, (22 za mladji i 25 stariji uzrast) a koje su tokom drugog polugodista morali da pročitaju i ocene.
Zamenik direktora Biblioteke Grada Beograda, Marjan Marinković, naveo je “na velikom finalu manifestacije” da je nagrada “Dositejevo pero” ta koja piscima znači više od ostalih priznanja, jer o njoj odlulčuju deca na način koji nestaje odrastanjem – iskreno, bez foliranja, po aršinima pravičnosti.
Medju nagradjenim bile su i knjige “Nemanjići, dva orla” Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, i poslednje naspisana knjiga Raše Popova “Osvčarsko-kablarska bajka”, kao i knjiga “Na bregu kuća mala” Gradimira Stojkovića. Prvu nagradu za mladji uzrast dobio je Slobodan Stanisic za pricu o Hajduk Veljku.
