Nedimović malinarima: U januaru cena i očekivanja za 2019. (VIDEO)

IL-branislav-nedimovic-ministar-poljoprivrede Nedimović malinarima: U januaru cena i očekivanja za 2019. (VIDEO)

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je tokom radne posete opštini Lučani reklao da će budžet za poljoprivredu u narednoj godini biti dosta veći i iznosiće 33 milijarde dinara. To će biti iskorišćeno za mehanizaciju, opremu i sve ono što može uticati na bolje prinose. Takođe je najavio da od srede kreće isporuka mineralnog đubriva po opštinama u osvom delu Srbije koje su pretrpele štete usled elementarnih nepogoda.

Značajna vest za sve malinare je da je održan Nacinalni savet za malinu i u januaru će, kao što je prethodno obećano, država po prvi put izaći sa ciframa i očekivanjima za 2019. godinu nakon čega proizvođači mogu sami da odluče imaju li u svemu ekonomsku računicu.

Nedimić je dodao da je ova godina za proizvođače malina bila izuzetno teška, a boljitak se može očekivati tek 2020. godine.

Za InfoLIGU, ministar poljoprivrede uputio je kratak savet svim proizvođačima malina iz ovog kraja osvrćući se na aktuelno stanje na tržištu i u proizvodnji crvenog zlata.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je i da je sa upravom za zaštitu bilja dogovorena izmena Uredbe vezane za status proizvođača pa će svako ko ima ugovorenu proizvodnju i  status kooperanta, biti jedan proizvođač, lice koje je  vlasnik hladnjače, a ostali će biti kooperanti u poslu.

Od novina, najavio je, očekuje nas i otvaranje Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka pa će se mleko ubuduće plaćati prema kvalitetu.

 

You may also like...

2 Responses

  1. Vesna kaže:

    Pa nemoze da se zaradi za mesec dana da bi moglo da se zivi godinu dana,nek berac proba da radi nesto drugo tokom preostalih 11 meseci.

  2. Ministru kaže:

    Gospodine Nedimoviću, bez političke filosofije molim. Stvar je jasna kao dan. Mi živimo na globalnom svetskom tržištu. Ono ima prednost i manu. Prednost je što proizvođač ima šansu da svakog trenutka na svetskim poljoprivrednim bezama jasno i tačno sazna cenu proivoda koje planira da uzgaja. Na osnovu taga on planira proizvodnju, sortu i količinu, to je dobro. Loše je ono što se dešava i našim redovima. A to je međusobni odnosi tri važna studionika u procesu. To je proizvođač,otkupljivač i država kao regulatorni činilac.
    Šta je čija dužnost? Država treba da nadzire proces sprovođenja kampanje, distribucije i plaćanja proizvoda. To rade tržišne i tehnološke inspekcije. Koje kontrolišu stanje otkupa i dustribuciju novčane mase. Tokove navca nadzire centralne banka, nekadašnji SDK, koja vodi računa da najslabija karika u lancu proizvodnje, u ovom slučaju poljoprivrednik ne bude oštećen, odnosno prevaren. E ovo je nateži poraz same države. Svake godine proko 30% procenata isporučene maline biva neisplaćeno ili isplata biva drastično smanjena u odnosu na dogovoreno. Drugo sanitarne ispekcije ne vode račina o klasiranju maline pa na kraju imamo loš kvalitet proizvoda koji ne ogovaraju standardima EU.
    E sad o izvozu. Biliski istok i tačnije Turska, Katar su ogromno tržiste na koje se može plasirati sva konzumna malina u svežem stanju. To tržiste je uvek stabilno i otvoreno. Prevoz bi se vršio preko Sjeničkoga aerodruma kargo avionskim transportom, koji je kod Turske izuzetno kvalitatan i jeftin. Niko već 29 godina ne sprovodi nekada dobru i opravdanu ideju transporta maline u svežem stanju za super markete, Bliskog istoka. Malina bi stizala na sto potrošaca u toku od 10-ak sati od branja. Bez bilo kakvih dodatnih troškova prerade. Ta količina ekstra klase je otprilike 30% od godišnjeg roda.
    Dalje, evo već 50 godina kako se malina gaji plamtažno mi nemamo nikakvu višu fazu prerade. Iako se u svetu iz malina dobija 40 proizvoda od sokova do farmacije. To je poso države da obezbedi tehnološke programe za projekte u toj agroprerađivačkoj delatnosi, i da ponudi jeftine kredite za najsvremeniju tehnologiju.
    I na kraju,ono što najviše bali,a to je cena rada. Srbija je nekada u SFRJ bila tehnološki razvijena republika. Ona je danas agrarna zemlja uništene privrede. Narodu je jedino ostalo ono najniže po gradaciji razvoja zemlje. A to je poljoprivreda. Znači bez zadruga, bez mehanizacija. Ostao je još samo najteži fizički rad. I normalna stvar da je u ovoj nemaštinji rad najskuplji. Zmislite 2000 dinara dnevnica koju berač ima i on u proseku ima 30 branja treba da živi jednu godinu. To je nivo standarda podsaharske Afrike.
    Eto to je istina koju Vi kao ministar morate znati. Zašto se ovi načelni principi ne sprovode to je pitanje za vladajuće svih boja i političkih poslanoma i ministara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *