Sveti Jakov iz Ivanjice

Malena varoš na Moravici kroz svoju istoriju je iznedrila velikane u mnogim oblastima društvenog života. Ovom spisku od pre godinu dana pripada i jedan svetac. Da, dobro ste pročitali. Kanonizovan je od strane Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve kao Sveti Jakov Tumanski.

Nad njegovim moštima se obilno izliva Božja blagodat i čine mnoga čudesa i isceljenja, pa je Sveti Jakov novoprosijani svetitelj roda srpskoga i izdanak Svetonikolajevskog bogomoljačkog pokreta.

Prepodobni Jakov, čije je svetovno ime bilo Radoje Arsović, rođen je u selu Kušići nadomak Ivanjice, 1894. godine. Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

Odmarajući 30-ih godina XX veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivio se propovedima Sv. Vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božija, napustio je službu i svetovni život i otišao kod Sv. vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik.

Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Kao jednom doktoru nauka nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir i slično. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti.

Pre Drugog svetskog rata bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega, bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je oba bombardovanja Beograda, bombardovanje manastira Žiče…

U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio nakon žćestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine.

Po sopstvenom zaveštanju, njegove Svete netljene (netruležne) mošti pohranjene su u manastiru Tumanu u Eparhiji braničevskoj, nedaleko od Golupca. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.

Nakon obretenja njegovih svetih moštiju, mnogi su se iscelilili u manastiru Tumanu, upravo u molitvama prizivajući ovog novog ugodnika Božjeg. Posebnu pomoć kraj njegovih moštiju dobijaju đaci i studenti.

U liku svetih je proslavljen (kanonizovan) na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora 2017. godine. Za datum proslavljenja određen je 8. avgust po starom, odnosno 21. avgust po novom kalendaru, kada se proslavlja i Sveti Zosim Tumanski Čudotvorac.

Izvor: SPC