Vojvođanka u zagrljaju Golije

  • Zima je kod nas opaka, ali živimo bez ljubomore, pohlepe i laži. Kad to stavim na vagu, a s druge strane sneg i minus, pretegne ovo prvo, priča Snežana Maslovarić.

Kada je Snežana Maslovarić srela svog životnog saputnika Srećka, ni sanjala nije da će se iz vojvođanske ravnice i pitomih polja žita preseliti na ćudljivu planinu Goliju koja zimi baš ume da pokaže zube.

IL-Udaljena-domacinstva-na-Goliji Vojvođanka u zagrljaju Golije

Nevolje sa snegom koji napada preko metra, temperaturama od 15 stepeni ispod nule, nepročišćenim putevima, danima bez struje i interneta, u zagrljaju prelepe, ali divlje i surove planine, nisu uspele da poremete harmoniju i toplinu doma petočlane porodice Maslovarić.

Nije lako, ali se borimo, kaže Snežana, ovo je naš dom i nećemo dozvoliti da nas planina pobedi.

  • Danas je suprug morao da pročisti ovaj deo od Srednje reke do Karalića da bi izašao na glavnu deonicu puta i spustio se u Ivanjicu po lekove, jer nas je savladao neki virus i temperatura, pa moramo do grada. Slabo nam čiste puteve ove godine, a mi se, naviknuti na ovakve uslove, snalazimo sami. Imamo traktor, pa zakačimo onaj drveni čistač i muž tako prolazi dok ne osposobi put za upotrebu. Umeli smo ranijih godina i da u kolonama prtimo stazu, jer je sneg bio i do metra, kako bi nam deca išla u školu. Idemo jedno za drugim, a deca gaze našim stopama. Teško je zimi na planini, ali ovo je naš dom, tu smo srećni i borimo se za njega. Složni smo, razumemo jedni druge i pomažemo se – priča Snežana.

Osim Snežane i njegog supruga Srećka, u porodici Maslovarić živi troje dece, najmlađa Marija ima sedam godina, Jovan 13, a Uroš 15.

IL-Snezana-sa-cerkom-i-mladjim-sinom Vojvođanka u zagrljaju Golije
Snežana, Jovan i Marija
  • Već smo iskusni i naučeni na život na planini. Na vreme nabavimo sve što nam je potrebno za decu i bez preke potrebe ne silazimo zimi u Ivanjicu. Vanredno idemo ako se baš neko razboli, pa se mora lekaru, inače smo tu, brinemo jedni o drugima i tražimo uvek one lepše strane zimske idile na planini – priča ova vedra žena.

Snežana kaže da joj je trebalo vremena da se navikne na surove uslove života na planini.

IL-Golija-snegggg Vojvođanka u zagrljaju Golije

  • Dom gradi ljubav i razumevanje, bez obzira gde ste. Ipak smo uspeli da odgajimo troje dece, jer najteže je kada su bebe, pa im sve treba, a vi ne možete ni do prodavnice, ni do apoteke. Međutim, ono što krasi život u ovim predelima jesu ljudi, uvek se možete osloniti na komšije, pritrčaće vam u pomoć u svako doba dana i noći. Svi imamo iste probleme, a s druge strane upućeni smo jedni na druge, i nema nam nikoga prečeg. Jeste zima kod nas opaka, ali živimo bez ljubomore, zavisti, pohlepe i laži, pa kada to stavim na vagu, a s druge strane sneg i minus, ipak pretegne ovo prvo. Bar sam sigurna da će mi deca izrasti u vredne i poštene ljude – kaže Snežana.

Ipak, Snežana dodaje da bi država i institucije trebalo više da učine kako bi olakšali život ljudima koji žive u planinskim krajevima.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *